Закључци

На подручју Горњег Јадра, Рађевине и Азбуковице скоро да нема необрађених површина и веома је заступљена ратарска производња која је првенствено намењена производњи хране за животиње. Травњаци, односно ливаде и пашњаци су углавном биљне заједнице у различитим фазама сукцесије различитих ратарских или крмних култура, нарочито луцерке.

Резултати испитивања 49 узорака земљишта указују да је чак 38 узорака јако киселе и киселе хемијске реакције, док је свега 11 узорака слабо киселе и неутралне реакције што говори да је на више од 60% испитиваних парцела у некој мери ограничен избор гајења биљних врста, поготову легуминозних које су веома важне у ратарској и сточарској производњи.

Садржај укупног азота и калијума у земљишту је на задовољавајућем нивоу у највећем броју испитиваних узорака што указује на завидан ниво ђубрења органским и минералним ђубривима. Из истог разлога ниво фосфора је на задовољавајућем нивоу, упркос киселој хемијској реакцији великог броја узорака.

Резултати испитивања флористичког састава биомасе указују да се велики број узорака одликује неповољним саставом биљних врста, односно ниским учешћем легуминоза, високим учешћем травних врста и високим учешћем врста осталих фамилија.

Неповољан састав биљних врста на ливадама и пашњацима и уобичајена касна косидба ових површина узрокују незадовољавајући квалитет произведене биомасе, односно сена. Само 12 од укупно 49 испитиваних узорака биомасе је имало више од 11% протеина, док је чак 28 узорака имало мање од 8% сирових протеина.

Препоручене мере
Како би се повећао садржај протеина у храни неопходно је гајити на већим површинама легуминозне крмне биљке или травно-легуминозне смеше.

На ливадама и пашњацима који су предмет ових истраживања, а које имају повољан флористички састав, препоручује се ђубрење минералним ђубривима са повећаним садржајем фосфора и правовремена косидба како би се удео легуминоза одржао.

На травњацима са неповољним флористичким саставом (одсуство легуминоза и повећан удео врста из осталих фамилија) фармерима се препоручује разоравање ових површина, адекватна припрема земљишта и сетва детелинско-травних смеша креираних у складу са потенцијалом земљишта и потребама фарме.

Свим фармерима који имају могућности и потребу за применом мелиоративних мера (калцизација, хумизација и фосфатација), препоручена је примена кречних материјала (дехидрисани калцијум-хидроксид) у количини 1-2 тоне по хектару, згорелог стајњака (40-45 тона по хектару) и фосфорних минералних ђубрива (MAP) у количини 150-200 килограма по хектару.

Ради добијања биомасе бољег квалитета, сви фармери су упознати са неопходношћу правовремене косидбе травњака. Такође, у циљу избегавања лоших временских прилика (падавина) током убирања и сушења првог откоса препоручено је справљање сенаже или силаже, а из каснијих откоса припрема сена.