Травњаци су најраспрострањеније копнене вегетацијске целине на планети. Гради их огроман број зељастих биљних врста, међу којима доминирају оне које припадају фамилијама Poaceae и Fabaceae. Као климатогене заједнице имају потенцијал да дуго опстану на неком простору што је од значаја како за бројне друге врста које ту живе тако и за човека. Значај травњака је огроман: а) извор су кабасте сточне хране, б) станиште дивљих врста, в) извор сировина фармацеутске индустрије, г) учествују у ублажавању климатских промена, д) представљају станиште дивљих сродника гајених биљака, ђ) врше превенцију ерозивних процеса чиме са активно чува и обнавља земљиште, е) потпомажу у очувању вода и пречишћавању ваздуха, ж) део су историјског наслеђа неког краја које је повезано са очувањем традиционалног начина живота у тесној вези са природом.  

Највећи део травњака који се јављају на европском континенту су заједнице секундарног порекла (полу-природни травњаци), настале крчењем шума. Без обзира на начин настанка, природни и полуприродни травњаци су захваћени негативним утицајем убрзаних промена у животној средини. На ове вегетацијске целине утиче ширење шумских врста, претварање травњака у оранице и урбано-индустријске зоне, измене климе које се манифестују кроз промену расподела падавина током године, употреба ватре, изазивање пожара и др.

У Републици Србији травњаци чине 29% пољопривредног земљишта; међутим значајан део површина под ливадама и пашњацима се не користи због неприступачности, закоровљености или услед економске неисплативости (Стратегијa пoљопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. године). У Србији травњаци који се активно користе као извор кабасте хране за домаће животиње, простиру се на територији целе државе. Проценат травњака условљен је физичко-хемијским карактеристикама земљишта, надморском висином, експозицијом као и антропогеним фактором. Под утицајем свих поменутих чинилаца развијају се биљне заједнице које најчешће продукују малу количину биомасе (2,6-3,1 t/ha), незадовољавајућег квалитета. 

Досадашња истраживања показују да је флористички састав већине травњака који се у Србији активно користе нарушен. То се огледа кроз присуство непожељних и коровских врста с једне странe, као и незадовољавајући проценат травних и легуминозних врста, које су носиоци приноса и квалитета једног травњака, с друге стране.

Овакво стање травњака је условљено неадекватнoм применом агротехничких мера: касном косидбом, напуштањем или неодговарајућим ђубрењем. Због тога унапређењу производње на природним травњацима, пре свега са аспекта поправљања ботаничког састава, треба посветити посебну пажњу, јер се тиме остварује низ позитивних, како економских, тако и еколошких захтева. 

Реверзибилни процес је најчешће могућ; у случају да је заједница драстично нарушена и нестабилна препоручује се обрада земљишта и заснивање нових травњака.

Вишедеценијским истраживањима и реализацијом бројних пројеката дошло се до закључка да је адекватном применом агротехничких мера често могуће усмерити развој биљне заједнице а тиме и допринети економском аспекту једне фарме. Не само да се приноси повећавају већ се добија и квалитетна, здравствено безбедна храна за животиње.

Пројекат се реализује у Подрињу, на подручју горњег Јадра, Рађевине и Азбуковице које обухвата општине: Осечину, Крупањ, Мали Зворник, Љубовију и Град Лозницу. Имплементација пројекта остварује се кроз сарадњу са ПССС Ваљевo и ПССС Лозницa и конкретне активности на одабраним фармама.

Расположиви подаци указују да се простор одликује великим површинама пољопривредног земљишта које се углавном користе у ратарској, односно сточарској производњи. Међутим, подаци из локалних самоуправа говоре да се добар део пољопривредних површина неефикасно и нерационално користи. То се посебно односи на брдска и планинска подручја где доминира сточарска производња и где претежно учествују површине под травњацима (ливаде и пашњаци).

Како би се добила детаљна слика стања травњака на фармама Подриња вршено је узорковање и анализа биомасе и земљишта на којима се развијају травњаци. Информације добијене анализом узорака указују на тренутно стање проучаваних ливада и пашњака и на одабир мелиоративних мера и активности које ће у постојећим агроеколошким и земљишним условима утицати на поправљање флористичког састава травњака. Предложене мере ће имати дугорочне ефекте, макар две до три године, а неке мере могу поправити стање флористичког састава ливада и пашњака и унапредити производњу кабасте хране за сточарску производњу и у периоду дужем од 5 година.

Постављањем демонстрационих огледа сви корисници пројекта ће моћи да се упознају са позитивним ефектима примењених мера поправке флористичког састава на ливадама и пашњацима.